Amalgamski (crni) ispuni ispunjavaju sve mehaničke potrebe zubnog ispuna. Ispunjavaju ih I savremeni kompozitni (beli) ispuni, koji imaju još i prednost das u apsolutno estetski. U nekim zemljama su amalgamski ispuni potpuno napušteni ne iz razloga eventualne toksičnosti žive u njima već zato što se smatraju prevaziđeni.

Karijes je najraširenija infektivna bolest zuba. Kada jednom nastane, uglavnom prodire u dubinu i može u potpunosti uništiti zub sa posledičnom upalom zubne pulpe. Nastanku karijesa pogoduje meka i ljepljiva hrana (hrana bogata ugljenohidratima), gazirana pića, loša oralna higijena.

Lečenje zuba, odnosno lečenje korenskih kanala zuba, bezbolan je postupak koji se izvodi u lokalnoj anesteziji. Podrazumijeva čišćenje i širenje korenskih kanala, njihovu dezinfekciju, sušenje i punjenje (gutaperkom i punilom). Lečenje zubnih kanala najčešće obavljamo u jednoj poseti. Izuzetak su veći upalni i gnojni procesi, kada se postupak lečenja odvija kroz dve do tri posete.

Ukoliko vas zub boli neposredno nakon lečenja, pa čak i dva do tri dana posle, radi se o normalnoj reakciji koja će proći. Međutim, ukoliko vas boli zub koji je već lečen (očišćen i napunjen) postoji mogućnost da se razvio granulom, pa je potrebno napraviti reviziju, tj. odstraniti staro punjenje, ponoviti postupak čišćenja korenskih kanala i njihovog punjenja.

Bolovi se mogu javiti nakon sto anstezija prođe ali ti bolovi se uglavnom kupiraju nekim od preporučenih analgetika.

Do otoka može doći, naročito kod teških i hirurških vađenja što je najčešće posledica traume okolnih tkiva. Otok, ukoliko se javi, se uglavnom povlači od drugog dana nakon intervencije pa nadalje.

Sama intervencija se sprovodi u lokalnoj anesteziji tako da intervencija nije bolna ali bolne neprijatnosti nakon vađenje umnjaka češće su nego kod vađenja drugih zuba. Ove bolove je uglavnom lako sanirati preporučenim analgeticima.

Nažalost, većina ljudi i ne zna da ima neki oblik oboljenja desni, iz razloga što simptomi nisu uvek tako očigledni Vama. Kod velikog procenta ljudi se razvije gingivitis (upala desni) kao posledica neredovne i neefikasne oralne higijene. Ukoliko se upala ne sanira na vreme, bakterijska infekcija napreduje od gingivitisa do periodontitisa, što će vremenom rezultirati resorpcijom (razgradnjom) kosti oko zuba. Kako kost propada, desni se odvajaju od zuba, formiraju se mali dzepovi u koje Vaša četkica i konac ne mogu da dopru.

Savremena parodontologija, odnosno zbrinjavanje potpornog aparata zuba, podrazumeva spoj konzervativne terapije parodontopatije i plastične (regenerativne) parodontalne hirurgije.

Najbolji način da sprečite nastanak parodontalnih bolesti jeste redovno i efektivno pranje zuba i korišćenje zubnog konca. Redovne stomatološke kontrole i profesionalno čišćenje zuba na svakih 3-6 meseci su jednako važni za očuvanje zdravlja Vaših desni.

Frenektomija je odstranjivanje frenuluma ili pomeranje njegovog pripoja. Frenulum (sluzokožnom išićni nabor) je najizraženiji na spoju gornje usne i grebena gornje vilice. Takođe, frenulum postoji i na spoju donje usne i grebena donje vilice, kao i na spoju jezika i poda usta. Hirurškim putem uklanja se u slučajevima kada je visok ili nizak pripoj frenuluma uzročnik povlačenja desni, stvaranja razmaka između zuba, ako ograničava pokrete jezika ili ugrožava stabilnost protetskih nadoknada.

Lokalna anestezija je indikovana kod stomatoloških intervencija kako bi se smanjio bol pacijenata prilikom rada. Anestezija se, kao i svi medikamenti, izbegava u prvom trimestru, ali nije kontraindikovana. Smatra se da bol ima veći uticaj na javljanje stresa kod trudnice.

Tokom prva tri meseca trudnoće treba izbegavati bilo kakve medikamente, jer je placentarni krvotok najpropustljiviji. U prvom trimestru, stomatolozi izbegavaju indikovanje antibiotika, osim kada je to zaista neophodno. Pre uzimanja bilo kakvog leka, poželjno je posavetovati se sa lekarom ili ginekologom, radi izbegavanja nuspojava.

I ako su za rendgensko snimanje u stomatološke svrhe potrebne minimalne doze zračenja, a osim toga i sam objekt snimanja je udaljen od materice, tokom trudnoće je poželjno izbegavati izlaganje rendgenskim zracima, posebno u prvih 12 nedelja trudnoće. Ako je snimanje nužno, treba ga obaviti na ispravnom uređaju, uz primenu svih mera zaštite majke i ploda.

Bujanje, oticanje i krvarenje desni, česta je pojava u trudnoći. Do toga dolazi zbog intenzivnih hormonskih promena, koje izazivaju zapaljenske promene na paradontalnim tkivima, naročito na desnima. U takvim slučajevima, naročito ako se oralna higijena ne sprovodi pravilno, javlja se čitav niz patoloških procesa. Stoga, ukoliko imate probleme se desnima obavezno posetite stomatologa.

Prvi zubići obično izbijaju od šestog do osmog meseca, pa odmah po njihovom nicanju treba da počnete sa njihovim čišćenjem. Najbolje je da ujutru i uveče bebine zubiće prebrišete čistom gazom. Četkicu za zube možete početi koristiti, ali tek posle godinu dana. U početku, dok dete ne nauču samo da drži četkicu, treba vi da mu perete zubiće.

Naravno, karijes se može javiti odmah nakon nicanja mlečnih zubića. On obično stvara mnogo nevolja detetu, koji oseća bol pri jelu i piću pa zbog toga može slabije da napreduje. Karijes kod beba i vrlo male dece najčešće je posledica slatkih napitaka koji im se daju na cuclu.

Što je dete manje, to je teže obaviti mu bilo kakvu stomatološku intervenciju. Ipak, potrebno je karijes otkloniti oštrim ručnim instrumentima i zubić plombirati, s ciljem da se zubi zadrže što duže u ustima deteta.

Pokvarene mlečne zube ne treba vaditi, već popraviti jer su oni čuvari prostora za postavu stalnih zuba. Deca koja prerano izvade mlečne zube gotovo po pravilu imaju nedovoljno razvijene vilice u kojima se ne mogu smestiti svi stalni zubi.

Procena potrebe za zalivanje šestica se donosi nakon kliničkog pregleda. Deca koja imaju sve zdrave mlečne zube i adekvatnu higijenu ne moraju po pravilu zalivati stalne šestice dok kod dece gde su ostali zubi pokvareni ili poravljani ili imaju nezadoljavajuću higijenu zuba je indikovano sprovesti ovu preventivnu proceduru.

Ne. Zaštita je sprovedena samo u jamicama i fisurama grizne površine šestice, mestima gde se statistički karijes najčešće javlja. Karijes se i dalje može javiti na drugim površinama zuba.

Strah je u stomatološkoj ordinaciji uvek bio i biće prisutan. Najbolji lek protiv straha je dobar pristup stomatologa i obostrano poverenje između terapeuta i pacijenta.

Regularno korišćenje fluora u malim dozama pomaže u prevenciji karijesa. On u procesu remineralizacije ojačava slaba mesta na zubu. Fluor se normalno nalazi u vodi kao i u različitim vrstama hrane. Osim toga, sastojak je i nekih proizvoda za higijenu usta i zuba kao što su paste za zube, vodice za ispirenje usta itd.
Međutim, postoje sredstva koja se, takođe koriste u terapiji fluorisanja zuba, ali njih strogo primenjuju lekari. To su najčešće lakovi i gelovi. Oni se mogu koristiti samo u profesionalnoj upotrebi t.j. može ih aplikovati samo stomatolog. U zavisnosti da li postoji veća ili manja predispozicija za nastanak karijesa, on će odrediti učestalost i broj terapija.

Nepravilno pranje zuba može ostetiti desni i vratove zuba doodeći do povlačenja desni i stvaranja erozija.

Četkica treba da stoji pod uglom od 45 stepeni u odnosu na Vaše zube. Usmerite vlakna četkice tamo gde desni prelaze u zube. Radite to pažljivo (posebno u početku dok ne savladate tehniku) uz kružne pokrete, u gornjoj vilici na dole i u donjoj vilici na gore. Nemojte trljati prejako zato što dolazi do oštećenja desni.Morate oprati sve površine na svakom zubu. Površinu zuba ka obrazu, površinu zuba ka jeziku i na kraju povrsinu zuba kojom žvaćete. Nemojte žuriti sa pranjem. Pranje zuba bi trebalo da traje najmanje 2-3 minuta, probajte da merite vreme.

Ne, postoje i prozirne bravice. One su više estetske i ne tako uočljive kao metalne.

Potrebna je redovna i detaljna oralna higijena. Ukoliko zubno meso krvari, znači da je higijena loša i potrebno je poboljšati čišćenje usne šupljine i bolje četkati zube. Pored toga, poželjno je izbegavatI karamele, mekane i gumene bombone, žvakaće gume, tvrdu hranu (npr. orašaste plodove), a hranu poput jabuke, mrkve i sendviča bolje je seći na manje komade. Isto tako, dolazak na redovne kontrolne preglede je neizbežan.

Uzroci su mnogobrojni: navike iz ranog detinjstva poput sisanja palca, guranja jezika prema napred, disanje na usta, zatim prerani gubitak mlečnih zuba, prekobrojni zubi, nedostatak pojedinih zuba, mala vilica sa velikim zubima itd.

Vreme potrebno za terapiju ortodonskim aparatom je individualno i zavisi od dijagnoze koju će postaviti ortodont.

Gornja starosna granica za ugradnju dentalnih implantata ne postoji. Donja starosna granica je 18 godina. Apsolutna kontraindikacija za ugradnju je osteoporoza, pacijenti koji su primili terapiju hemoterapije i zračenja, psihička oboljenja, teški pušači, trudnice.

Postupak ugradnje implanta je operativni zahvat koji se izvodi u lokalnoj anesteziji, što ga čini bezbolnim. Izvodi se u strogo sterilnim uslovima što uključuje sterilne hirurške instrumente i komprese, sterilizaciju vazduha ordinacije i sterilno zapakovan dentalni implantat. Ugradnja traje oko 15 minuta po implantu.

Implant se nakon ugradnje treba oseointegrisati, tj. treba srasti sa okolnom kosti. Taj period traje 2-3 meseca za donju vilicu i 4-6 meseci za gornju vilicu. Period srastanja impanta nadoknađujemo privremenim protetskim radom kako bi ste mogli govoriti, jesti i smejati se. Implantatom možete nadoknaditi gubitak jednog zuba, više zuba ili svih zuba.

Odbacivanje zubnih implanata zbog alergije na titanijum je jako retko ali moguće i to u slučajevima manjim od 1%. Katkad implant biva odbačen jer se ne veže za kost usled stvaranja fibrozne kapsule od mekog tkiva ili prisutne infekcije. U oba slučaja implant se uklanja i rana ostaje da lepo zaraste, nakon zarastanja nije nikakav problem da se ponovo implant postavi, koji će se u drugom pokušaju vezati za kost.

Da. Dva do četiri implanta nose, fiksiraju totalnu akkrilatnu protezu koja ima i praktičan sistem za skidanje i postavljanje proteze zbog održavanja higijene.

Proteza predstavlja nadoknadu koja se skida, a most je pomoću cementa trajno cementiran za zube nosače.

Nedostajući zub se može nadoknaditi na nekoliko načina: može se ugraditi implantat i na njemu kruna, most, kada se moraju zbrusiti jedan ili oba okolna zuba, zavisno od lokalizacije nedostajućeg zuba ili proteza od jednog zuba, tzv. žabica.

Proteze bi trebalo posle svakog obroka oprati vodom (sprati ostatke hrane sa njih), a dva puta dnevno ih oprati četkicom za zube i pastom kojom inače perete Vaše zube. Ukoliko proteze ne nosite neprekidno, najbolje je da ih držite u kutijici ili maramici, nikako u vodi.

Ne postoji precizan podatak o veku bilo koje nadoknade ali statistika govori da je prosečan vek takve nadoknade 5 godina.

Fasete su tanke ljuspice od keramike koje se postavljaju na vestibularnu povrsinu zuba,dakle povrsinu koja se vidi. Na taj način moze se uticati na oblik i boju zuba. Za fasete nije potrebno brusiti sve povrsine zuba, već samo jednu povrsinu,onu na koju će doci fasete. Fasete mogu biti i od kompozita, kada se moze izbeći brušenje zuba.

Prednosti bezmetalne keramike su: izuzetna estetika koju odlikuje apsolutna prirodnost nadoknade u smislu boje, svetlosne propustljivosti i oblika, olakšano čišćenje zuba i okolnog tkiva, smanjena iritacija desni jer nema iritacije koja potiče od metala na koji se nanosi keramika. Pored krunica moguća je izrada bezmetalnih mostova.

Izbeljivanje zuba jedan je od najčešćih postupaka koji se izvodi u estetskoj stomatologiji. Ovaj postupak jednako traže i muškarci i žene.On će posvetliti vaše zube i dati vam svetliji osmeh. Takođe učinkovito pomaže kod uklanjanja mrlja od duvana koje su nastale zbog pušenja.
Postupak se može izvršiti na nekoliko različitih načina. U ordinaciji, i to u trajanju od jednog sata ili kod kuće uz pomoć gelova za izbjeljivanje u kućnim uslovima. Postupci koji se sprovode u ordinaciji učinkovitiji su, daju bolje rezultate u najkraćem mogućem vremenu i traju duže.

Postoji čitav niz elemenata koji se koriste kao zubni nakit, no uglavnom su to kamenčići od poludragog ili dragog kamenja. Postavljanje zubnog nakita ne oštećuje zub, niti zubnu gleđ.

Zubni nakit može se ukloniti laganim brušenje. U tom slučaju brusi se samo kamen do zubne gleđi bez oštećenja same gleđi. Kada je uklonjen radi se poliranje zuba, a zub će biti kao i pre postavljanja nakita.

Lasersko izbeljivanje zuba, ukoliko je pravilno indikovano i po protokolu sprovedeno, ne oštećuje zubno tkivo.